На данашњи дан, 9. јуна 1953. године, први Ф 84-Г Тандерџет слетео је на батајнички аеродром и ушао у састав 117. лап који се у то време са осталим јединицама РВ и ПВО преонаоружавао и модернизовао.
Током Другог светског рата и непосредно по завршетку, југословенско РВ било је оријентисано на источну технику и технологију што је изненада прекинуто 1948. године Резолуцијом Информбироа. Све испоруке и сарадња са СССР су прекинуте, што је довело југословенско РВ и ПВО у врло тежак положај.
Државно руководство било је приморано да се обрати Западу за помоћ, чиме су убрзо склопљени споразуми са Великом Британијом и САД о испоруци авиона и опреме. Од Британије су добијени авиони МК-6 Москито, а од САД П-47 Тандерболт. У свету, посебно у САД још у току рата радило се на развоју авиона са млазним мотором, јер су клипни мотори са елисом достигли свој максимум и постали су кочница за даљи развој брзине авиона.
Авион Ф-84Г Тандерџет, задржао се у наоружању РВ и ПВО целих 20 година, остављајући иза себе бројне генерације борбених пилота ловаца-бомбардера, којима је летачко искуство са Тандерџета било драгоцено код каснијих преобука на модерније и лакше авионе.
Још 1944. године амерички инжењер, иначе емигрант из Грузије, Александар Картвели (Картвелишвили), започео је рад на развоју млазног авиона који је требао да замени његово чедо П-47 Тандерболт. Иначе Картвели је био главни конструктор фабрике „Рипаблик Авиејшн Компани“, који је уз велике проблеме и тешкоће постигао изванредне успехе у конструисању борбених летелица. Почетком 1946. године полеће први прототип под ознаком ЕксПе-84 са писте у данашњој бази Едвардс. После доношења новог закона о националној безбедности Америке, у 1947. години, промењена је ознака за ловачке авионе са „П“ на „Ф“. Тако је Тандерџет постао Ф-84.
Развој авиона Ф-84 није ишао нимало глатко, тако да авиони од серије А до серије Д, према оцени америчког ваздухопловства нису испуњавали постављене захтеве. Тек је Е варијанта после низа промена масовније ушла у употребу 1949. године, а 1951. године и последњи модел са трапезним крилом, Ф-84Г Тандерџет, који је стекао светску славу и био главна ваздухопловна снага НАТО-а и многих земља у свету. Тако је Ф-84Г био први млазни авион у наоружању иако су пре њега постојали неки млазни авиони који нису постали познати као Тандерџет. Произведен је у више од 7500 примерака.
.jpg)
По много чему је био први. Између осталог и по томе што је то први борбени авион са инсталацијом за пуњење горивом у лету и први једносед са могућношћу ношења нуклеарне бомбе. Имао је радар АН/АПГ-30, максималног домета око 5000 метара, као и аутоматског пилота Ф-5, који се код нас није користио због великог оптерећења претварача и малог ваздушног простора наше земље. Кисеоничка инсталација, анти-Г инсталација, кабина под притиском, хидро команде са могућношћу растерећења командне палице, ИЛС уређај за слетање, избациво пилотско седиште и низ других новина су утицале на незабележен скок у развоју авиона и опреме борбене авијације.
Био је поуздан авион и највећи број удеса и страдања пилота се догађао због грешака посаде, а врло ретко техничким отказима. Од Ф-84Г, настали су Ф-84Ф Тандерстрик и РФ-84Ф Тандерфлеш - извиђачка варијанта. Са Тандерстриком су се неки извиђачи из моје 353. иае сретали на Јадрану пошто је био у наоружању Италије.
Пионир млазне авијације није се добро провео у Кореји, јер са својим перформансама није имао велике изгледе против млађег ловачког авиона МиГ-15. Са појавом Ф-86 Сејбр, Тандерџет се спушта на мање висине ближе земљи и постаје ловац бомбардер, што је остао до краја свог експлоатационог века.
Ако би говорили о манама, прва би била однос снаге и тежине авиона. Имао је мотор Ј35-А-29 са 2540 кп потиска, и у односу на тежину која је са комплетном количином горива и убојним теретом достизала 10100 килограма, толики потисак није био довољан, што је у неким земљама света које су користиле овај авион, захтевало 3000 метара дугачку ПСС за полетање. Могао је да понесе 5200 литара горива у варијанти за дејства у дубини непријатељске територије. Имао је 6 митраљеза 12,7 мм што говори о намери конструктора да од Тандерџета створи ловачки авион. Сваки митраљез је имао по 300 метака. Поред стрељачког, био је наоружан са 24 ракете Хвар од 5 инча. Могао је да носи на бомбоносачима бомбе од по 50 килограма, па до фантастичних 500 кг по једном носачу, а укупно 2000 килограма убојног терета. Био је опремљен уређајем за идентификацију, радио-станицом домета 200 километара и одличним радио-навигационим компасом домета око 400 километара. Са максималном брзином од око 1000 км/ч, достизао је радну висину од 12500 метара и подносио +7,33 и -3 Г. Брзина му је била строго ограничена на 0,82 Мах.
Такав авион је 9. јуна 1953. године слетео на аеродром Батајница у 117. лап, где је заменио домаће клипне авионе С-49А. Пре слетања и доласка Тандерџета, у Батајницу су почетком марта слетели двоседи авиони за тренажу Т-33, који су служили за обуку и припрему за лаширање на Тандерџету.
Прва група пилота је извршила преобуку у америчкој бази у СР Немачкој 1952. године, па је по повратку у земљу отпочела преобуку са осталим пилотима пука, на челу са командантом мајором Милорадом Ивановићем. Убрзо је формиран и Центар за преобуку (ЦЗП) на млазне авионе са мајором Албином Старцом, као командантом ЦЗП.
Иначе, авиони су у Батајницу долазили са више страна, а најчешће из Грчке и то са нашим и страним посадама. Било је и нових и употребљаваних авиона. Последњи летови на легендарном Ф-84Г, извршени су 15. августа 1973. године, у 353. иае, облетом истих пре расходовања, у чему сам и лично учествовао. У то време, 353. иае је већ извршила преобуку на ИЈ-21 Јастреб и у јуну 1973. године је њима била и попуњена. Иначе, Тандерџети у склопу 353. иае су били извиђачке верзије, под ознаком РФ-84Г, опремљени са три камере, те светлећим и фото бомбама. Никада у тој јединици није било отказа који би довели до губитка посаде, а и летови су извршавани искључиво над морем, далеко од СТС и било какве прилике да нам неко помогне.
Колико се сећам, последњи лет у СФРЈ са РФ-84Г, извршио је мајор Винковић Алберт, прелетом са аеродрома Ортјеш на аеродром Батајница, одакле је авион пренет у Музеј ЈРВ. То се десило 20. фебруара 1974. године. За све време употребе ове летелице у нашем РВ, укупно је кроз програм помоћи нашој земљи испоручено 229 авиона.
Драгослав Спасојевић аутор ове приче, рођен је у Рушњу 12. децембра 1945. године. За време дугогодишње летачке каријере, летео је на више типова летелица и службовао у многим летачким јединицама нашег РВ. У периоду од 1981-86, био је Командир 525. тае, из које је касније настала чувена 252. ескадрила - „Курјаци са Ушћа“. Остварио је преко 2000 сати налета. Носилац је Златног летачког знака. Пензионисан је у чину пуковника авијације 2000. године.
