30. април 1999., Милан...

In Memoriam, Милан Мијатовић (1975-1999)

Пре 23 године, на данашњи дан је погинуо припадник РВ и ПВО, потпоручник Милан Мијатовић

потпоручник Милан Мијатовић (1975-1999)

Милан Мијатовић је рођен 13. октобра 1975. године у Београду. Након Војне гимназије, успешно завршава и Војну академију копнене војске и бива распоређен у 359. инжињеријски батаљон на аеродром Лађевци. Тамо обавља дужност комадира вода и заступника командира чете. Уочи НАТО агресије на нашу земљу, Миланова чета бива придружена саставу 250. ракетне бригаде као помоћна јединица за уређивање ватрених положаја "ракеташа".

На данашњи дан пре 23 године, у Глушцима код Богатића, било је потребно уредити просторију за смештај радара 126. бригаде ВОЈИН. Милан је као командир јединице издао наређења потчињенима, а онда је у једном тренутку и сам сео за управљач булдожера како би мало "одморио" једног војника који је до тада обављао посао. Тада су њихове положаје надлетели НАТО авиони. Без обзира што је био дан, односно што су могли јасно да уоче шта се збива на терену испод њих, те да им од инжињераца који уређују ливаду не прети никаква опасност, један од НАТО пилота се "одважио" да их нападне. Војници који су стајали подаље од булдожера, чули су налет авиона и један од њих, десетар Малиша Миловановић је потрчао ка свом командиру, потпоручнику Милану, да му јави да оставља машину и да бежи у склониште. Малиша није ни стигао до булдожера. Гелери од бомбе су га убили. Ни потпоручник није успео да види колегу који му је трчао у сусрет. Бомба је била бржа од погледа. Директно је погодила булдожер, од којег није остало ништа...

Милан је постхумно одликован Медаљом за врлине у областима одбране и безбедности. Није био ожењен и није имао деце.

30. април 1999., Малиша...

In Memoriam, Малиша Миловановић (1970-1999)

На данашњи дан пре 23 годинe, у НАТО агресији је погинуо припадник РВ и ПВО, десетар по уговору Малиша Миловановић

десетар по уговору Малиша Миловановић (1970-1999)

Малиша Миловановић је рођен 24. јула 1970. године у Краљеву. У родном месту је завршио Средњу грађевинску школу и обучио се за руковаоца на грађевинским машинама. Пријавио се на конкурс који је расписао 359. инжињеријски батаљон на аеродрому Лађевци и убрзо је постао десетар по уговору и обављао је послове за које се и школовао. Уочи НАТО агресије, део његове јединице је био придружен 250. ракетној бригади, као помоћна јединица за уређење њихових ватрених положаја.

На данашњи дан пре 23 године, његова јединица се налазила у рејону села Глушци код Богатића, У поподневним сатима је стигла наредба да се уреди положај за смештај радара. За управљачем булдожера се у том тренутку налазио потпоручник Милан Мијатовић, који је заменио млађег колегу. Војници који били ван домашаја буке тешке машине, јасно су чули налет непријатељских авиона. Малиша је потрчао у сусрет свом командиру који се налазио у тешкој машини, али су гелери бомбе која је директно погодила булдожер, усмртили овог храброг десетара, као и потпоручника у машини. За НАТО пилота који их је гађао, они нису представљали никакву претњу... Малиша је сахрањен 3. маја у Тавнику.

Постхумно је одликован Медаљом за врлине у областима одбране и безбедности. Иза њега су остале кћерке Јована и Милица.

29. април 1999., Драган...

In Memoriam, Драган Репија (1958-1999)

На данашњи дан пре 23 године, у НАТО агресији је изгубио живот резервни припадник РВ и ПВО, војник Драган Репија

војник у резерви Драган Репија (1958-1999)

Драган Репија је рођен 24. марта 1959. године у селу Буковица код Цазина. Још за време његовог дечаштва, пред полазак у школу, његова породица се сели у Нову Пазову. У Славонској Пожеги је 1981. године одслужио и војни рок и обучио се за возача. То занимање постаје и његово животно опредељење. Поштено је радио као возач, кућио се и засновао породицу. Тачно месец дана пред почетак НАТО агресије, добио је позив да се јави као резервни војни обавезник на дужност возача у склопу 250. ракетне бригаде.

На данашњи дан пре 23 године, његова јединица је у рејону села Угриновци запоседала ватрени положај. У току превођења оруђа из маршевске у борбену употребу, током маневрисања на терену и када нису представљали реалну опасност за НАТО летелице, непријатељ је ипак одлучио да их гађа. Од последице удара бомбе, Драган је преминуо на лицу места.

Иза Драгана су остали кћерка Бранка и синови Јован и Никола. 

28. април 1999., Славиша...

In Memoriam, Славиша Симић (1972-1999) 

На данашњи дан пре 23 годинe, у НАТО агресији погинуо је припадник резервног састава РВ и ПВО, војник Славиша Симић.

војник у резерви Славиша Симић (1972-1999)

Славиша Симић је рођен у Косовској Митровици 23. децембра 1972. године. Као дечак је остао без оца Слободана, којег су убили албански иредентисти почетком 80-их. Сестру Слађану и њега подиже мајка Десанка. У родном месту је завршио Средњу електротехничку школу и одмах је добио посао у Трепчи. За време војног рока 90-их година је обучен за послужиоца на радару. Као добровољац је учествовао и борбама у Источној Славонији и Западном Срему почетком 90-их. Таман кад је стао мало на ноге, када је успео да се "отргне" од сиротињског живота, и када је хтео да заснује породицу, почетком марта је стигао позив у Трепчу да се Славиша мобилише у 311. самоходни ракетни пук.

На данашњи дан пре 23 године Славиша се са својом јединицом налазио у рејону села Горње Радево код Приштине. Непријатељска авијација је дејствовала по њиховим положајима и један гелер од антирадарске ракете је био кобан за Славишу. Сахрањен је сутрадан у селу Горњи Суви До код Косовске Митровице.

Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Није био ожењен и није имао деце.

23. април 1999., Небојша...

In Memoriam, Небојша Мијић (1978-1999)

На данашњи дан пре 23 годинe, погинуо је војник Небојша Мијић

војник Небојша Мијић (1978-1999)

Небојша Мијић је рођен у питомој Мачви, баш оном селу где је кућа најпознатијег Мачванина-Јанка Веселиновића. Рођен је у Совљаку 10. фебруара 1978. године. Аутомеханичарски занат је завршио у Мачванској средњој школи у Богатићу, да би потом отишао на одслужење војног рока. У оквиру 311. самоходног ракетног пука је прошао обуку и радио на дужности возача.

На данашњи дан 1999. године, Небојша је са својом јединицом био на ватреном положају на Газиместану. У једном налету, непријатељски авиони су испалили антирадарске ракете које су погодиле положај самоходног пука. Од ударног дејства, Небојша је тешко рањен, хитно је пребачен у КБЦ Приштина, али је нажалост, у току поподневних сати подлегао повредама. Сахрањен је два дана касније у родном селу.

Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Није био ожењен и није имао деце. Годину дана након Небојшине погибије, од 2000. године, у његовом родном селу се одржава Меморијални фудбалски турнир, популаран и ван граница Мачве, а од 2003. године једна улица у Совљаку носи име Небојше Мијића.

19. април 1999., Благоја...

In Memoriam, Благоја Радић (1961-1999)

Пре 23 лета на данашњи дан, у НАТО агресији на нашу земљу је погинуо потпуковник Благоја Радић

потпуковник Благоја Радић (1961-1999)

Благоја Радић је рођен 20. новембра 1961. године у селу Шпионица код Сребреника у БиХ. По завршетку основне школе уписује Ваздухопловну војну Гимназију "Маршал Тито" у Мостару, а потом завршава и Војну академију РВ и ПВО. У 250. ракетној бригади ПВО, обављао је дужност командира батерије за вођење ракета, уједно и заменика Команданта 6. ракетног дивизиона у Смедереву.

На данашњи дан, 19. априла 1999. године његов 6. ракетни дивизион се налазио на ватреном положају у рејону села Липе код Смедерева. Око 1:30 НАТО авијација је снажно дејствовала по размештајној просторији дивизиона и од дејства једне бомбе која је експлодирала у његовој непосредној близини, Благоја је тешко рањен. Одмах је превезен на ВМА, али је осам сати касније подлегао повредама. Сахрањен је 21. априла на Новом гробљу у Смедереву.

Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Иза њега су остали син Перица и кћерка Данка.

19. април 1999., Роберт...

In Memoriam, Роберт Лајчак (1968-1999)

На данашњи дан је погинуо капетан I класе Роберт Лајчак

капетан I класе Роберт Лајчак (1968-1999)

Роберт Лајчак је рођен 19. јануара 1968. године у Новом Кнежевцу. Након Основне школе, ступио је у ваздухопловство и завршио Средњу војну школу РВ и ПВО, а након тога и Војну академију РВ и ПВО. Официрску каријеру је започео у 6. ракетном дивизиону ПВО у Смедереву на дужности командира батерије у оквиру тог дивизиона.

На данашњи дан 1999. године, његова јединица се налазила на ватреном положају у рејону села Липе код Смедерева. Роберт се налазио у кабини за вођење која је чак била и укопана, али је директан погодак авио-бомбе на ту позицију одузео Роберту живот. Сахрањен је 20. априла на Новом гробљу у Смедереву.

Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Иза њега су остале кћерке Јована и Ана.

19. април 1999., Бобан...

 In Memoriam, Бобан Радош (1979-1999) 

На данашњи дан пре 23 године погинуо је припадник РВ и ПВО, војник Бобан Радош

војник Бобан Радош (1979-1999)

Бобан Радош је рођен на Божић 7. јануара 1979. године. Након завршене Средње школе, ступио је у војску на одслужење војног рока где је био обучен за дужност оператора на склапању и расклапању ракета у ракетно-техничкој батерији 311. самоходног ракетног пука ПВО. На тој дужности и током служења војног рока, затекло га је НАТО бомбардовање наше земље.

На данашњи дан пре 23 године Бобан је са својом јединицом био на ватреном положају код војног објекта "Белаћевац" крај Приштине. Бобан се налазио у бункеру тог објекта, када је један пројектил испаљен са непријатељске летелице директно погодио бункер. Сахрањен је 22. априла на гробљу Лешће у Београду.

Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Није био ожењен и није имао деце.

18. април 1999., Слободан...

In Memoriam, Слободан Смиљић (1974-1999)

На данашњи дан је у НАТО агресији живот изгубио старији водник Слободан Смиљић

старији водник Слободан Смиљић (1974-1999)

Слободан Смиљић је рођен 29. јуна 1974. године у Београду. Након основне школе, одлази на школовање у Средњу војну школу РВ и ПВО на аеродрому Рајловац крај Сарајева, где завршава ПВО смер. Након завршетка школе, 1993. године започиње војничку каријеру на осматрачком радару П-15 у 5. ракетном дивизиону. Пет година касније, 1998. године прелази у командну батерију 250. ракетне бригаде ПВО и бива постављен на дужност командира одељења у тој јединици. На тој дужности га је затекла и НАТО агресија на нашу земљу.

На данашњи дан пре 23 годинe, Слободан се са својом јединицом налазио на борбеном положају код села Петровчић у Срему. Са војником Гораном Гајићем обављао је смену на радарској станици, када су у 2 сата и 25 минута непријатељске летелице напале њихове положаје. Директан погодак антирадарске ракете у радарску кабину, усмртио је Слободана Смиљића и војника Горана Гајића који је са њим био на дужности. Сахрањен је два дана касније на гробљу Орловача у Београду.

Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности. Није био ожењен и није имао деце.

18. април 1999., Горан...

In Memoriam, Горан Гајић (1971-1999)

На данашњи дан пре 23 године погинуо је Горан Гајић, војник у резерви.

војник у резерви Горан Гајић (1971-1999)

Горан Гајић је рођен 12. јануара 1971. године у Београду. Након завршене Средње биротехничке школе, 1991. године одлази на одслужење војног рока у Задар и тамо бива обучен за оператора на осматрачком радару П-15 ракетног система Нева. Уочи почетка НАТО агресије на нашу земљу, Горан је приводио крају студије на Правном факултету БУ. Одазвавши се на позив за мобилизацију, Горан бива распоређен у 250. бригаду ПВО управо на дужност за коју се обучио током служења војног рока осам година раније.

На данашњи дан пре 23 годинe, његова јединица се налазила на борбеном положају код села Петровчић у Срему. Горан је био у радарској станици и обављао своју дужност-праћење и откривање непријатељских летелица. У 2 сата и 25 минута је на заслону радарског екрана уочио налет летелица и тренутак лансирања противрадарске ракете. Није стигао да напусти возило... Директан погодак ракете у радарску станицу му је одузео живот. Сахрањен је на гробљу Лешће 20. априла.

Постхумно је одликован Медаљом за врлине у областима одбране и безбедности. Није био ожењен и није имао деце.

15. април 1999., Мирослав...

In Memoriam, Мирослав Божовић (1964-1999)

На данашњи дан пре 23 године, погинуо је водник I класе Мирослав Божовић.

водник I класе по уговору Мирослав Божовић (1964-1999)

Мирослав Божовић је рођен 22. јула 1964. године у Никшићу. У нашој војсци је радио као подофицир по уговору на дужности командира минобацачког одељења и четног старешине у борбеном батаљону 423. ваздухопловне базе, аеродром Голубовци (Подгорица).

На дан 15. априла пре 23 године, Мирослав се налазио у близини објекта "Шипчаник" на подгоричком аеродрому, када је НАТО авијација дејствовала у том рејону. Од дејства ударног таласа и гелера експлодиране бомбе, Мирослав је изгубио живот.

Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности трећег степена. Иза њега су остале кћерке Даница и Марија.

14. април 1999., Зоран...

In Memoriam, Зоран Гуџић (1962-1999)

У НАТО агресији је пре 23 годинe настрадао старији водник Зоран Гуџић.

старији водник Зоран Гуџић (1962-1999)

Зоран Гуџић је рођен у селу Добротин код Липљана 17. октобра 1962. године. У Липљању је завршио Средњу машинску школу, а онда је ступио у Школски центар РВ и ПВО у Рајловцу, где је током 1987. године завршио Курс за подофицире по уговору у ваздухопловнотехничкој служби (ВТСл). Од тада па до НАТО агресије, Зоран је радио као руковалац у магацину убојних средстава 492. ваздухопловне базе на аеродрому Слатина код Приштине.

Пре 23 године, 14. априла 1999., Зоран је био у саставу комисије Команде РВ и ПВО, која је прегледала стање убојних средстава у магацину. Изненада је аеродром напала непријатељска авијација, која је дејствовала по ширем рејону аеродрома. Људи затечени у магацинском објекту су након првих детонација хтели да промене место и да пређу у сигурнији укопан заклон. Нажалост, претрчавајући до заклона једна бомба је експлодирала у непосредној Зорановој близини и усмртила га.

Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Иза њега су остали синови Урош и Марко и кћерка Јована.

14. април 1999., Зоран...

In Memoriam, Зоран Виријевић (1968-1999)

На данашњи дан пре 23 годинe, погинуо је припадник РВ и ПВО, војник у резерви Зоран Виријевић.

војник у резерви Зоран Виријевић (1968-1999)

Зоран Виријевић је рођен у Крагујевцу 7. марта 1968. године. Након завршене Средње школе, служи војни рок у ракетним јединицама ЈНА. Уочи НАТО агресије, мобилисан је и распоређен у 310. самоходни ракетни пук ПВО у Крагујевцу.

Током бомбардовања део пука у којем се налазио и Зоран, налазио се на борбеном положају код села Дебрц у близини Владимираца. Зоран је обављао дужност возача радарске станице за осматрање и навођење, када је једна антирадарска ракета 14. априла директно погодила возило у којем се Зоран налазио. Сахрањен је два дана касније на гробљу Корићани у Крагујевцу.

Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Није био ожењен и није имао деце.