На данашњи дан пре 23 године, у НАТО агресији на нашу земљу је погинуо старији водник Саша Кнежевић.
старији водник по уговору Саша Кнежевић (1968-1999)
Саша Кнежевић је рођен у Јагодини 10. октобра 1968. године. У Краљеву је завршио Средњу машинску школу, а потом одлази на одслужење војног рока у Ниш у 63. падобранску бригаду. Као војник-падобранац, учествовао је са својом јединицом у акцијама обезбеђивања извлачења људства и ваздухопловне технике са аеродрома Церкље и Бихаћ, да би потом учествовао и на вуковарском ратишту. Након одслуженог војног рока, завршава курс за подофицира и бива распоређен за руковаоца убојних средстава у оквиру 285. ваздухопловне базе на аеродрому Лађевци код Краљева.
На данашњи дан пре 23 године, Саша је био ангажован на расељавању минско-експлозивних средстава из једног аеродромског магацина. Управљао је једним возилом када је НАТО авијација са 6 пројектила дејствовала по мосту у селу Брвеник код Краљева. Делови неког од тих пројектила су погодили возило у којем се он налазио и Саша је на месту остао мртав.
Постхумно је одликован Медаљом за заслуге у областима одбране и безбедности. Иза њега су остали син Вања и кћерка Сара.
На данашњи дан пре 23 годинE, на караули "Кошаре", живот је изгубио десетар-падобранац Бојан Радојковић
десетар Бојан Радојковић (1977-1999)
Бојан Радојковић је рођен у Смедереву 20. октобра 1977. године. Након завршене Средње школе ступа у Војску Југославије у 63. падобранску бригаду где завршава падобранску и обуку за диверзанта. Током војног рока, својим радом и залагањем је заслужио и чин десетара.
Током тромесечне НАТО агресије на нашу земљу, један део састава 63. падобранске бригаде се налазио на караули "Кошаре" више Ђаковице, где су у појединим моментима, буквално борбом "прса у прса" заустављали терористичке групе које су из Албаније покушавале да уђу на територију наше земље. Неретко, терористи су имали и подршку из ваздуха, од стране бомбардерске авијације НАТО-а.
На данашњи дан пре 23 године, једна бомба је изненада пала на ваљда једини незаштићени део на положајима наших падобранаца. Од распрснутих делова, смртно су настрадаливојник-падобранац Раде Антонић и десетар-падобранац Бојан Радојковић.
Постхумно је одликован Орденом за храброст. Није био ожењен и није имао деце.
Пре 23 годинe, у НАТО агресији на нашу земљу преминуо је припадник РВ и ПВО, војник Горан Миловановић
војник Горан Миловановић (1977-1999)
Горан Миловановић је рођен 3. октобра 1977. године у селу Белошевац код Крагујевца. Од најранијег детињства је заволео "буба-мару" и био је одличан фудбалер, тако да је уочи одласка у војску марта 1999. године, потписао и први професионални уговор са ФК Радничким из Крагујевца. Успешно је приводио крају и студије на Вишој информатичкој школи, а онда је у предвечерје НАТО агресије, одлучио да оде на одслужење војног рока. Деветнаестог марта 1999. године је постао војник у саставу 311. самоходног ракетног пука ПВО. Одмах је отпочела обука за оператора на контролно-испитној станици у ракетној батерији.
Дана 19. априла, само месец дана након пријема у војску, Горан се налазио на стражарској дужности у оквиру свог ракетног пука - објекат "Белаћевац" код Приштине. Приликом бомбардерског дејства НАТО авијације, једна бомба је пала у Горановој близини и нанела му повреде опасне по живот. Истог дана је оперисан на КБЦ Приштина, а неколико дана касније операција је извршена и у нишкој болници. Почетком маја је пребачен на ВМА, где је обављена још једна операција, али су на данашњи дан пре 23 године лекари изгубили битку за Горанов живот. Сахрањен је 15. маја у родном Белошевцу.
Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Није био ожењен и није имао деце.
На данашњи дан пре 23 годинe, у НАТО агресији погинуо је војник у резерви-падобранац Раде Антонић
војник у резерви Раде Антонић (1976-1999)
Раде Антонић је рођен У Косовској Митровици 7. јула 1976. године. Војни рок је одслужио у 63. падобранској бригади где је успешно завршио диверзантску и падобранску обуку и тиме постао војни обвезник ове јединице. Студирао је енглески језик и књижевност. Уочи НАТО агресије на нашу земљу се одазвао на позив своје јединице...
На данашњи дан пре 23 године, Раде се са својим друговима из јединице налазио на караули "Кошаре" у околини Ђаковице. Њихови положаји су данима били на удару непријатељских летелица из ваздуха и УЧК са друге стране. У једном налету, авиони су бомбардовали њихову размештајну просторију и Раде нажалост није стигао да се домогне склоништа. Сахрањен је 16. маја на гробљу у Приштини.
Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Није био ожењен и није имао деце.
Пре 23 године је у НАТО агресији на нашу земљу изгубио живот потпоручник АРЈ ПВО Драган Трајковић
потпоручник Драган Трајковић (1974-1999)
Драган Трајковић је рођен у Врању 15. септембра 1974. године. Након основне школе у родном месту, долази у Београд где завршава Војну гимназију и Војну академију РВ и ПВО, смер артиљеријско-ракетне јединице ПВО. Био је врстан спортиста-џудиста. Након завршене Војне академије, бива распоређен у Приштину у 311. самоходни ракетни пук. Као млад потпоручник, не занемарује ни своје даље напредовање у образовању, те уписује последипломске студије на Природно-математичком факултету у Приштини.
Агресија 1999. године је затекла Драгана на дужности командира ракетног вода у склопу 4. батерије 311. ракетног пука. На дан 11. априла пре 23 године, његова батерија се налазила у рејону села Танкосић код Урошевца. По њиховим положајима је дејствовала непријатељска авијација и удар једне бомбе је угасио живот овом младом официру наше војске. Сахрањен је сутрадан на Новом гробљу у Врању.
Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Није био ожењен и није имао деце.
На дан 11. априла пре 23 године, у НАТО агресији на нашу земљу је погинуо припадник РВ и ПВО, војник по уговору-разводник Петар Маснец
разводник по уговору Петар Маснец (1972-1999)
Петар Маснец је рођен у Инђији 10. октобра 1972. године. Основну школу је похађао и завршио у Љубљани, док је Средњу хидрометоролошку школу завршио у Београду. Потом одлази на одслужење војног рока, прво у Словенију, а након повлачења ЈНА из западних република бивше нам државе, војни рок "завршава" у Рашкој као Примеран војник. Од 1993. године, ради као војник по уговору у 250. ракетној бригади, односно у њеном 4. ракетном дивизиону у Зуцама, и то као оператор ручног вођења ракете.
На дан 11. априла пре 23 године, батерија у којој је Петар службовао, налазила се на ватреном положају у рејону села Арнајево код Барајева. Око 14 сати, непријатељска авијација је дејствовала по њиховим положајима и парчад једне противрадарске ракете су нанела Петру смртоносне ране.
Постхумно је одликован Медаљом за врлине у областима одбране и безбедности. Није био ожењен и није имао деце.
На данашњи дан пре 23 године, погинуо је командант 204. ловачког пука, пуковник авијације-пилот Миленко Павловић
пуковник авијације Миленко Павловић (1959-1999)
Миленко Павловић је рођен у селу Горње Црниљево код Осечине, 5. октобра 1959. године. Након основне школе завршене у родном месту и у Осечини, одлази у Мостар у Ваздухопловну војну Гимназију "Маршал Тито", а потом у Ваздухопловну војну академију у Задар. Као питомац 31. класе ове високошколске установе наше војске, на основу успеха и физичких предиспозиција бива одређен за ловачку авијацију и ловачку обуку завршава у деташману ове школе у Пули. Прво место службовања му је био ловачки пук у Батајници у који ступа као потпоручник 1982. године. Својим радом и залагањем током службе, два пута је ванредно унапређиван и то у мајорски и чин пуковника. Летео је на авионима Л-17 (МиГ-21) и Л-18 (МиГ-29). Са успехом је завршио и Генералштабну школу наше војске. НАТО агресија на нашу земљу га је затекла на дужности Команданта 204. ловачког пука на аеродрому Батајница.
У рано јутро 4. маја, наређена је приправност број 1, за две наше 29-ке и то једну која је била на Батајници и једну на аеродрому Сурчин. На Сурчину је "чекао" мајор Љубомир Ђурђевић, док је мајор Иван Ситар био у приправности на батајничком аеродрому. У 11 сати дошло је до смене на летелици, када је Ситара заменио мајор Драган Владисављевић. Сат времена касније, у 12 сати и 7 минута, са командног места Корпуса ПВО је стигла наредба да Владисављевић полети. Међутим, њему на полетању отказује радио-веза и он бива приморан да замени летелицу. У међувремену, са командног места пука пристиже пуковник Павловић и седа у једну исправну летелицу и полеће у 12 сати и 37 минута. Достиже висину од 3000 метара и наша ВОЈИН га усмерава у рејон Ваљева где су непријатељске летелице вршиле дејства по фабрици "Крушик" и складишту убојних средстава у селу Причевић. Дошавши у рејон Ваљева, отказује му генератор наизменичне струје, а самим тим и радар. Ипак, пуковник "улази" у неравноправну борбу против, како сами НАТО подаци кажу да је у том тренутку изнад Ваљева било 16 непријатељских летелица. У неравноправној борби, без радара, убрзо бива погођен са чак три ракете испаљене по свему судећи са холандских ловаца Ф-16. Остаци Миленкове летелице су пали у рејон села Петница.
Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена и Златним летачким знаком. Сахрањен је на Ђурђевдан на Бежанијском гробљу.
Иза њега су остали синови Срђан и Немања и супруга Славица
На данашњи дан пре 23 године у НАТО агресији је живот изгубио припадник РВ и ПВО, војник Душан Урошевић
војник Душан Урошевић (1977-1999)
Душан Урошевић је рођен 6. јула 1977. године у Крагујевцу. У родном граду је завршио и "Заставину" Средњу машинску школу где се оспособио за аутомеханичара. На одслужење војног рока је отишао у децембру 1998. године и то у ракетне јединице на дужност возача радарске станице за осматрање и навођење, уједно и стрелца.
Током НАТО агресије, његова јединица се налазила на Космету често мењајући положаје због сталног дејства непријатељске авијације и крстарећих ракета. Иначе, поред младалачког духа, Душан је био омиљен међу својим колегама, војницима и старешинама и због чињенице да је до тада успео да обори 4 непријатељске крстареће ракете. На данашњи дан пре 23 године, на положај Душанове јединице код Лапљег Села код Приштине, дејствовала је НАТО авијација. Од гелера једне бомбе, Душан је тешко повређен. Подлегао је повредама тог поподнева у КБЦ Приштина. Сахрањен је 3. маја на Палилуском гробљу у Крагујевцу.
Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Није био ожењен и није имао деце.
