30. април 1999., Милан...

In Memoriam, Милан Мијатовић (1975-1999)

Пре 23 године, на данашњи дан је погинуо припадник РВ и ПВО, потпоручник Милан Мијатовић

потпоручник Милан Мијатовић (1975-1999)

Милан Мијатовић је рођен 13. октобра 1975. године у Београду. Након Војне гимназије, успешно завршава и Војну академију копнене војске и бива распоређен у 359. инжињеријски батаљон на аеродром Лађевци. Тамо обавља дужност комадира вода и заступника командира чете. Уочи НАТО агресије на нашу земљу, Миланова чета бива придружена саставу 250. ракетне бригаде као помоћна јединица за уређивање ватрених положаја "ракеташа".

На данашњи дан пре 23 године, у Глушцима код Богатића, било је потребно уредити просторију за смештај радара 126. бригаде ВОЈИН. Милан је као командир јединице издао наређења потчињенима, а онда је у једном тренутку и сам сео за управљач булдожера како би мало "одморио" једног војника који је до тада обављао посао. Тада су њихове положаје надлетели НАТО авиони. Без обзира што је био дан, односно што су могли јасно да уоче шта се збива на терену испод њих, те да им од инжињераца који уређују ливаду не прети никаква опасност, један од НАТО пилота се "одважио" да их нападне. Војници који су стајали подаље од булдожера, чули су налет авиона и један од њих, десетар Малиша Миловановић је потрчао ка свом командиру, потпоручнику Милану, да му јави да оставља машину и да бежи у склониште. Малиша није ни стигао до булдожера. Гелери од бомбе су га убили. Ни потпоручник није успео да види колегу који му је трчао у сусрет. Бомба је била бржа од погледа. Директно је погодила булдожер, од којег није остало ништа...

Милан је постхумно одликован Медаљом за врлине у областима одбране и безбедности. Није био ожењен и није имао деце.

30. април 1999., Малиша...

In Memoriam, Малиша Миловановић (1970-1999)

На данашњи дан пре 23 годинe, у НАТО агресији је погинуо припадник РВ и ПВО, десетар по уговору Малиша Миловановић

десетар по уговору Малиша Миловановић (1970-1999)

Малиша Миловановић је рођен 24. јула 1970. године у Краљеву. У родном месту је завршио Средњу грађевинску школу и обучио се за руковаоца на грађевинским машинама. Пријавио се на конкурс који је расписао 359. инжињеријски батаљон на аеродрому Лађевци и убрзо је постао десетар по уговору и обављао је послове за које се и школовао. Уочи НАТО агресије, део његове јединице је био придружен 250. ракетној бригади, као помоћна јединица за уређење њихових ватрених положаја.

На данашњи дан пре 23 године, његова јединица се налазила у рејону села Глушци код Богатића, У поподневним сатима је стигла наредба да се уреди положај за смештај радара. За управљачем булдожера се у том тренутку налазио потпоручник Милан Мијатовић, који је заменио млађег колегу. Војници који били ван домашаја буке тешке машине, јасно су чули налет непријатељских авиона. Малиша је потрчао у сусрет свом командиру који се налазио у тешкој машини, али су гелери бомбе која је директно погодила булдожер, усмртили овог храброг десетара, као и потпоручника у машини. За НАТО пилота који их је гађао, они нису представљали никакву претњу... Малиша је сахрањен 3. маја у Тавнику.

Постхумно је одликован Медаљом за врлине у областима одбране и безбедности. Иза њега су остале кћерке Јована и Милица.

29. април 1999., Драган...

In Memoriam, Драган Репија (1958-1999)

На данашњи дан пре 23 године, у НАТО агресији је изгубио живот резервни припадник РВ и ПВО, војник Драган Репија

војник у резерви Драган Репија (1958-1999)

Драган Репија је рођен 24. марта 1959. године у селу Буковица код Цазина. Још за време његовог дечаштва, пред полазак у школу, његова породица се сели у Нову Пазову. У Славонској Пожеги је 1981. године одслужио и војни рок и обучио се за возача. То занимање постаје и његово животно опредељење. Поштено је радио као возач, кућио се и засновао породицу. Тачно месец дана пред почетак НАТО агресије, добио је позив да се јави као резервни војни обавезник на дужност возача у склопу 250. ракетне бригаде.

На данашњи дан пре 23 године, његова јединица је у рејону села Угриновци запоседала ватрени положај. У току превођења оруђа из маршевске у борбену употребу, током маневрисања на терену и када нису представљали реалну опасност за НАТО летелице, непријатељ је ипак одлучио да их гађа. Од последице удара бомбе, Драган је преминуо на лицу места.

Иза Драгана су остали кћерка Бранка и синови Јован и Никола.