Да је неким случајем главни актер приче која следи имао средстава да упише Ликовну академију (добио препоруку и позив од академије у Риги, а то било далеко од куће, а велика и сиромашна породица па често није било новца ни за храну; отац уочи Другог рата проглашен рекационаром - одузета му сва имовина и породица истерана на улицу - истина касније рехабилитован), "најлуђи" руски режисер Тимур Бекмамбетов засигурно не би снимио филм о тамо неком сликару...
Заправо, аутор "Дневне" и "Ноћне страже", односно "најнајнајлуђег" вампирског филма у повијести седме уметности "Абрахам Линколн - ловац на вампире", овде је заменио улогу са режисером своје прве екипе Димитријем Кисељевим, који је потписао ово дело, док је "опичени" Казахстанац овде у улози продуцента.
Ипак (и срећом), главни актер филма и стручни консултант током снимања је баталио Ликовну академију (но не и сликање у слободно време)...
Свет ликовне уметности је остао сиромашнији за једног академског сликара, али је свет ваздухопловства, а (у овом случају) и седме уметности постао богатији за један, по свим узусима филмског заната, одличан биографски филм. Филм о подвигу једног генерал мајора авијације, двоструког хероја СССР-а и човека који је за живота по Русији имао више спомен обележја подигнутих себи у част него година. Нажалост, упокојио се прошле, 2019. године у 85-ој години...
Он је био ПРВИ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ИЗАШАО ИЗ МАТИЧНОГ БРОДА И ПРОВЕО 12 МИНУТА У ОТВОРЕНОМ СВЕМИРУ.
Филм дакле прати припреме Совјета за слање човека у васиону, а који ће се први "прошетати свемиром".
Иако су у први мах планирали, с обзиром на динамику и захтеве развоја матичног брода (ВОСХОД) да се то деси 1967. године, "отац" совјетског космичког програма Сергеј Корољов од "Партије" добија задатак да се тај задатак изврши 1965. године, и то до краја зиме, јер су обавештајци из САД јавили да Амери то са својим астронаутом намеравају да ураде у пролеће исте године. Геније који је имао сву слободу делања (Брежњев је говорио да је комплетан Политбиро склон промени и да нема незаменљивог човека у СССР, па макар се звао и Брежњев, сем ако се не презива Корољов. За њега нема замене!), ипак прихвата директиву и даноноћно бди над радовима које спроводе техничари и инжењери над два Восхода. Восход-1 који ће у орбити бити подигнут без посаде ради пробе и Восход-2 који ће имати посаду. А посада...
Филм почиње моћно урађеном сценом отказа мотора МиГ-15, којим управља мајор авијације-ловац Алексеј Леонов, млади и куражни кулачки син, који је сликарски кист заменио пилотском палицом. На наредбу руководица летења да се катапултира, Леонов "укапира" да је механичар заборавио да извади главни осигурач избацивог сседишта и катапултирање је самим тим немогуће. Како не би "сахранио" колегу механичара, али и себе, очајнички покушава више пута да продува мотор те да га стартује, што му напослетку и успева, након чега мање-више успешно слеће. "Спашава живот" механичару, а себи због неустрашивости отвара пут ка "Звезданом граду" и улазак међу 20 припадника совјетског РВ који су одређени за космичку мисију ВОСХОД.
Има ту још сјајних сцена током припрема за извршење "свемирске шетње", са аутентично снимљеним кадровима симулације нулте гравитације у параболичном лету са првим совјетским путничким млажњаком Тупољев Ту-104. Затим и саме симулације на матичном броду током припрема за лет и поврх свега, једно необично пријатељство са другим космонаутом на мисији (који је заправо био и вођа мисије, али је Леонов изашао у космос па отуда њему "ловорике) Павлом Бељајевим, којем Леонов као стручни консултант у врло емотивној одјавној шпици филма и посвећује ово дело.
Након несупеха са беспилотним Восходом-1 који се распао у орбити, Корољов се супроставља Брежњеву и одбија компартовске притиске да пошаље људе на "незавршеном" (у најмању руку) броду. Брежњев зачудо прихвата овај став "Алфе и Омеге совјетске космонаутике" ("Сви су замењиви, па чак и ја. Сем Сергеја Корољова"-Леонид Брежњев).
Ипак, на притисак и свесно прихватање ризика прво Леонова и Бељајева као чланова посаде, а онда и техничког тима, са места одакле се четири године раније Јуриј Гагарин отиснуо пут свемирског бескраја, са рампе "Бајконур Номера Один" 18. марта 1965. године у 10 сати пре подне према московском времену, полећу два дивјунака да би достигли висну од 500 км изнад наше прелепе планете и да би се један од њих из сигурности матичног брода отиснуо (везан "пупчаном врпцом") у празан простор свемирског бескраја.
И овде се нема шта замерити. У ефектно снимљеним сценама, приказани су сви проблеми на које су космонаути наишли током извршења овог задатка. Без неког скриввања и идеологизације. По речима самог Леонова, шта год је могло да крене по злу-кренуло је по злу.
Од седам ванредних догађаја који су се десили током мисије, четири су била смртоносна самим тим што нису била предвиђена. Три су у симулацијама разрађена, али за четири није било "одговора". Нпр. нико није разрађивао ситуацију (јер се и није могло претпоставити на основу дотадашњих медицинских опсервација Леонова) да се може десити, као одговор на његову хиперактивност и узбуђење у оделу под притиском, да почне да отиче "к`о бумбар". То се заиста десило, те је у једном тренутку везан оним ужетом "пливао" око матичног брода као надувани балон јер није могао да помера ни руке ни ноге од отеклина... Па отказ аутоматике приликом повратка на Земљу; па тровање посаде кисеоником итд, итд, да не причам - погледајте.
Не верујем да би Леонову то промакло, јер човек зна ко га је спасао. У званичној верзији, примећени су од стране посаде једног авиона који је по квадрантима "преоравао" сибирске пустопољине, а након припреме терена за слетање хеликоптера, евакуисани су са три летелице типа Ми-1. Међутим, у филму су приказани хеликоптери Ми-8, који су званично уведени у употребу тек 1967. године... Параноја бајо мој...
И да додам још ово. Да Руси знају да сниме сјајан филм то се већ зна. Кад су у питању грандиозна уметничка дела свакако. И ту нема дилеме. Но, ево већ деценију унатраг отприлике, руска кинематографија бележи успехе и на пољу тзв. блокбастера... И то није само пуко копирање Холивуда, него, рекао бих, узимање оног најбољег од Холивуда.
Иако су у први мах планирали, с обзиром на динамику и захтеве развоја матичног брода (ВОСХОД) да се то деси 1967. године, "отац" совјетског космичког програма Сергеј Корољов од "Партије" добија задатак да се тај задатак изврши 1965. године, и то до краја зиме, јер су обавештајци из САД јавили да Амери то са својим астронаутом намеравају да ураде у пролеће исте године. Геније који је имао сву слободу делања (Брежњев је говорио да је комплетан Политбиро склон промени и да нема незаменљивог човека у СССР, па макар се звао и Брежњев, сем ако се не презива Корољов. За њега нема замене!), ипак прихвата директиву и даноноћно бди над радовима које спроводе техничари и инжењери над два Восхода. Восход-1 који ће у орбити бити подигнут без посаде ради пробе и Восход-2 који ће имати посаду. А посада...
 |
| Сергеј Павлович Корољов |
 |
| Сцена из филма, Леонов поред МиГ-15 |
Након несупеха са беспилотним Восходом-1 који се распао у орбити, Корољов се супроставља Брежњеву и одбија компартовске притиске да пошаље људе на "незавршеном" (у најмању руку) броду. Брежњев зачудо прихвата овај став "Алфе и Омеге совјетске космонаутике" ("Сви су замењиви, па чак и ја. Сем Сергеја Корољова"-Леонид Брежњев).
 |
| Бељајев и Леонов пред полетање |
И овде се нема шта замерити. У ефектно снимљеним сценама, приказани су сви проблеми на које су космонаути наишли током извршења овог задатка. Без неког скриввања и идеологизације. По речима самог Леонова, шта год је могло да крене по злу-кренуло је по злу.
 |
| Сцена из филма, Прва космичка "шетња" |
Спасавање посаде која се спустила у "припрату Сибира", у неку вукојебину на 100 км северно од Перма након ручно координисаног слетања (због отказа аутоматике) је трајало три дана.
ТАСС је већ јавио да је посада изгинула. Али су их нашли после три дана готово смрзнуте. И једна тривија као капљица уља на ватру; (Кад рекох капљица уља, има једна одлична сцена где једу боршч из тубе претходно га истиснувши, а он се у условима нулте гравитације формира у капљице и онда их они лове по кабини)
 |
| Сцена из филма, Преживљавање у Сибиру |
Не верујем да би Леонову то промакло, јер човек зна ко га је спасао. У званичној верзији, примећени су од стране посаде једног авиона који је по квадрантима "преоравао" сибирске пустопољине, а након припреме терена за слетање хеликоптера, евакуисани су са три летелице типа Ми-1. Међутим, у филму су приказани хеликоптери Ми-8, који су званично уведени у употребу тек 1967. године... Параноја бајо мој...
Дакле, за љубитеље жанра и биографских филмова-препорука: Время первых - The Age of Pioneers
И да додам још ово. Да Руси знају да сниме сјајан филм то се већ зна. Кад су у питању грандиозна уметничка дела свакако. И ту нема дилеме. Но, ево већ деценију унатраг отприлике, руска кинематографија бележи успехе и на пољу тзв. блокбастера... И то није само пуко копирање Холивуда, него, рекао бих, узимање оног најбољег од Холивуда.
Такође, филм је "захвалан" и за поређења са сличним делима, нпр. "Аполо-13". Ја то не бих радио. Прво, временска разлика између настајања потоњег и филма о којем причамо је четврт века.
А друго, заправо прво и најважније; без обзира на све притиске политичких и државних елита два пола "хладноратовске ере", треба имати пијетета према овим јунацима и са једне и са друге стране. Људима, мушкарцима и женама који су неустрашиво писали историју најреволуционарнијег изума после точка... Летења... Од Кити Хоука и браће Рајт, па до космичких пространстава и плејаде ваздушних асова и истинских хероја у које су били загледани милиони младих људи који су кроз њихова дела сањали своје прве кораке о летењу....
Преср`о сам, јел`де? Обавезно погледати!
Наслов филма: Време првих, Время первых, The Age of Pioneers
Улоге: Евгениј Миронов, Константин Хабенски, Владимир Иљин, Анатолиј Котењев, Александра Урсуљак, Елена Панова, Алексеј Морозов
Сценарио: Јуриј Коротков
Продуцент: Тимур Бекмамбетов
Режија: Димитриј Кисељев
Трајање: 140 минута
Више података о филмској екипи на IMDb
Наслов филма: Време првих, Время первых, The Age of Pioneers
Улоге: Евгениј Миронов, Константин Хабенски, Владимир Иљин, Анатолиј Котењев, Александра Урсуљак, Елена Панова, Алексеј Морозов
Сценарио: Јуриј Коротков
Продуцент: Тимур Бекмамбетов
Режија: Димитриј Кисељев
Трајање: 140 минута
Више података о филмској екипи на IMDb
Нема коментара:
Постави коментар