понедељак, 13. јул 2020.

Да ли смо постали "џирло народ" и кол`ко смо "џирлу" одувек склони?

За неупућене, Исак Бата Џирло је магистар економије из Сарајева који је тамо концем 80-их понудио житељима СФРЈ, а путем агресивне рекламе која је емитована на тада заједничком Првом програму читаву палету генерално неквалитетних и непотребних производа, које су рекламирале тзв. "џирло девојке". Те девојке је он изабирао путем јавних такмичења која су одржавана у сарајевском "Холидеј Ину", односно београдском "Хајату". 

Прича се да су се на те конкурсе пријваљивале десетине хиљада девојака из целе Југославије, а котизација за учешће на "изборима" је била десет западнонемачких марака.

Иако се пројекат "За џирло народ, џирло производи!" може поредити са данашњим телевизијским "Топ-шоповима", ипак за разлику од данас где можете у "Топ-шопу" пронаћи колико-толико квалитетан нпр. блендер, Џирло је тада када беше актуелан нудио "гомилу" неквалитетних и реално непотребних производа. "Чанг-шланг" чај, "Стомак-елиминатор", џирло муштикла, џирло-шибице, "Пи-пи аларм",...

Тврдећи за себе да је као магистар економије, иако је и за саме Сарајлије била тајна ко је заправо Бата Џирло, само применио неке елементарне маркетиншке закономерности, у том контексту се не може занемарити његов предузетнички дух и умеће да једној јавности до тада ненавиклој на такав приступ, понуди гомилу "магле" на продају, или пак да од самог избора за "џирло девојке" само од котизација заради пола милиона марака.

Оно што је ипак забрињавајуће, а у контексту због којег и пишем ово, јесте нека Бата Џирлова основна идеја због које је и покренут "За џирло народ, џирло производи". 

Наиме, у многим интервјуима које је Бата давао тадашњим новинама и магазинима, од "Младине", преко "Арене", "Дуге", "ТВ Ревије" и "Илустроване политике", "Осмице" и листа "Вечер", поред степена тајности којим је вешто манипулисао те тако дозвољавао да му за интервју фотографишу само леђа, Бата је истицао као основну идеју следеће: "Наши су људи најбољи купци, јер немају могућност избора"

Е то тада. Оно што мене интересује сада је следеће.

Да ли смо постали толико "џирло" да нас у ери модерних комуникација, друштвених мрежа највише, спопадају којекакви хохштаплери; да на ЈуТјуб каналима имамо поплаву којекаквих гуруа који "купцима", а снимци са њиховим блебетањима имају и по неколико стотина хиљада прегледа, "нуде" приче у виду "производа" јер "немамо могућност избора".

Да ли смо толико "џирло" постали и колико смо заправо "џирло" одувек били да и поред образовања и онога што смо научили у школи, учећи и студирајући, онога што смо као верници научили у својој цркви; 

дакле, да ли смо толико "џирло" да и поред свих тих знања којекакви Мирољуби Петровићи, Милани Видојевићи, Никодими доктори и остале Карлеуше нуде "џирло" и засипају нас антивакцинерством, равноплочним Земљама, истраживању васионе, чипованим личним картама, паралелним историјама и теоријама завере и свим могућим тлапњама које се могу наћи на каналима опскурних интeрнет парамедија?

Шта поменути и непоменути имају да понуде и колико заправо смо склони да прихватамо "џирло" који нам "продају", а да то већ не знамо на основу знања и образовања, личног и за вернике, црквеног опита и искуства?  


Нема коментара:

Постави коментар